Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ br. 1. Sve je veći broj izvora zagađivanja i zagađujućih materija, ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u proizvodnji hrane - primena novih tehnologija, izmenjeni životni stilovi i sve manja otpornost ljudi. Prednosti primene ovog sistema su:

- Redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom;
- Obezbeđuje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima;
- Omogućuje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski nadzor;
- Omogućuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzeća;
- Povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu;
- Uklanja barijere internacionalne trgovine;
- Omogućuje efikasno uvođenje novih tehnologija i proizvoda;
- Povećava profit.

HACCP nije nezavisan program, već je deo većeg sistema kontrole, koji uključuje i sprovođenje univerzalnih procedura koje se primenjuju za kontrolu opštih uslova i okruženja proizvodnje i doprinose bezbednosti proizvoda. Programi koji treba da budu usvojeni, implementirani i dokumentovani su GMP – dobra proizvođačka praksa, SOP – standardne operativne procedure i SSOP – standardne operativne procedure higijene.

HACCP je sistem upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu bioloških, hemijskih i fizičkih hazarda od ulaznih sirovina, rukovanja, proizvodnje, distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. Za uspešnu implementaciju HACCP plana menadžment mora da bude snažno privržen HACCP konceptu.

Uspeh HACCP sistema zavisi od obrazovanja i obuke zaposlenih. Veoma je važno da zaposleni shvate šta je i kako funkcioniše ovaj sistem, a da zatim nauče veštine koje su im potrebne za uspešno obavljanje posla (alati i metode) i odgovarajuće procedure i radna uputstva koja sadrže opis posla koji treba da bude obavljen.

Primena HACCP nije limitirana samo na velika proizvodna preduzeća i kombinate, već se efikasno može uvesti u srednja i mala preduzeća, zadruge, hotele i restorane gde je bezbednost hrane od kritične važnosti.
Sistem HACCP se zasniva na principima:
- Analiza potencijalnih opasnosti.
- Identifikacija kritičnih kontrolnih tačaka (CCP).
- Ustanovljenje kritičnih granica za svaku CCP.
- Uspostavljanje sistema monitoringa za svaku CCP.
- Utvrđivanje korektivnih mera za stanja izvan kritičnih granica.
- Uspostavljanje procedura za proveru sistema.